RONILAČKE MASKE

RONILAČKE MASKE

RONILAČKE MASKE

Ronilačke maske jesu deo ronilačke opreme čija je osnovna namena da omoguće optimalno gledanje pod vodom. Poznato je da je vidljivost pod vodom čak i pri veoma dobroj osvetljenosti loša. U vazdušnom okruženju ljudsko oko registruje objekte veoma oštro, što je posledica razlike indeksa prelamanja svetlosti u vazduhu i optičkom aparatu ljudskog oka. Ipak, prilikom kontakta ljudskog oka i vode oštrina vida se izrazito smanjuje, što može potvrditi svako ko je pokušao roniti ili plivati otvorenih očiju pod vodom. Objekti i okruženje pod vodom se vide zamagljeno, kao kod dalekovidog oka sa dioptrijom 32.

Nastanak

Iskustvo je pokazalo da stavljanjem ravnog stakla ili glatke, ravne plastike između vode i oka i ispunjavanjem tog međuprostora vazduhom, oštrina vida u vodi se znatno uvećava, skoro približno u vazdušnom okruženju. Upravo ovo saznanje dovelo je do pronalaska i primene ronilačke maske. Ipak, upotrebom ronilačke maske objekti pod vodom su u proseku za trećinu prikazani bliže nego što realno jesu.

Vrste

Danas se ronilačke maske mogu razlikovati prema kriterijumu namene. Tako, postoje standardne ronilačke maske koje zatvaraju deo oko očiju, kao i tzv. „full-face“ maske koje u potpunosti zatvaraju glavu ronioca, kao što im i naziv kaže, te omogućavaju i upotrebu sredstava veze pomoću kojih ronilac može komunicirati sa drugim operaterom pod vodom, odnosno operaterom iznad površine vode. Ronilačke maske nisu isto što i ronilačke kacige, koje se najčešće izrađuju od različitih metala i legura, i koje se upotrebljavaju za zarone pri veoma velikim dubinama, odnosno za potrebe tehničkog ronjenja.

Konstrukcija

Kvalitetne profesionalne ronilačke maske opremljene su čvrstim temperovanim staklom. Maske koje se koriste za ronjenje na dah, odnosno za amatersku upotrebu opremljene su čvrstom plastikom najčešće. Sa zadnje strane ronilačke maske postavljena je gumena ili silikonska obrazina koja mora dobro prianjati na kožu lica ronioca, te se uvek postavlja (lepi) na kožu, ne na ronilačko odelo, radi stvaranja „vakuma“ unutar maske i sprečavanja ulaza vode. Zavisno od vrste zarona, kupci mogu birati ronilačke maske različitih zapremina. Manje se koriste za ronjenje na dah, dok se ronilačke maske veće zapremine koriste za ronjenje upotrebom autonomnih ronilačkih aparata.

Maske sa manjom zapreminom su pogodnije za izjednačavanje pritiska i pražnjenje vode, dok je za ove radnje kod ronilačkih maski veće zapremine potrebno uložiti više vazduha, ali njihova glavna prednost je u obezbeđivanju većeg vidnog polja roniocu. Ronilačke maske su sa zadnje strane, po pravilu, opremljene podesivim remnikom koji se najčešće izrađuje od gume. Da li maska dobro prianja na lice ronioca može se jednostavno proveriti i na suvom jednostavnim postavljanjem i pritiskom maske na lice (bez kačenja remnika na zadnji deo glave). Kvalitetna maska bi nakon blažeg pritiska na lice trebalo da ostane zalepljena i kada korisnik prestane da je pridržava.

Standardi

Jedan od osnovnih problema ronilačke maske prilikom upotrebe  u vodi jeste prianjanje na lice i magljenje stakla ili plastike. Iako postoje određene radnje kojima ronioci mogu sprečiti ili umanjiti magljenje maske pod vodom, kvalitetni proizvođači ulažu trud u optimizaciju dizajniranja stakala, kao i materijala koji se koriste u izradi. Sa druge strane, gumena ili silikonska obrazina takođe mora biti kvalitetno izrađena i posebno otporna na vodeno okruženje, izrazito i na slanu vodu.

luka

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *